Пошетало девет ђевојака,
Пред њима је Вели-беговица,
У сусрету не срету никога,
Но једнога челебију Муја.
Све се цуре уклониле с пута, 5
А не клања Вели-беговица,
Него чека Муја насред пута,
И Мују је млада говорила:
„Лијеп ли си, челебија Мујо!
„Ах проклета моја мила мајка! 10
„Када си ме у мајке просио,
„Што ме није онда за те дала,
„Но проклету бегу Љубовићу.“
А њој Мујо ријеч проговара:
„Фала Богу, Вели-беговице! 15
„Што те није твоја мајка дала,
„Није било од Бога суђено;
„Ал' ето ти чедо под појасом,
„Ако буде чедо мушка глава,
„Узећу те за вјерну љубовцу.“ 20
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 430.
