Мујко шета покрај хладне воде,
хладној води тихо говорио:
„Хладна зодо, моја суха жеђи,
а Мејремо, моја жива жељо,
живо ми је срце испуцало, 5
као земља о Петрову дану;
бог ће дати па ће ударити,
земља ће се с водом саставити,
а ја с тобом никад ни до вијека."
