Мујина женидба

Извор: Викизворник


Мујина женидба

Синоћ ага из Новога дође,
Како дође, помама га нађе,
Вјерној љуби јаде задаваше:
„Вјерна љубо, женићу се на те!"
„Жени аго и мени је драго, 5
Помоћићу пиринач трибити,
И помоћи кешке оступати,
Сина Муја у дјеверство спремит."
То је ага једва дочекао,
Па он оде Новом бијеломе. 10
У Новоме цуру испросио,
Па он пође да свате покупи
И док дође свате покупио.
Мајка Мују на чардаке спрема,
Још је њега мајка свјетовала: 15
„А мој Мујо, мој премили сине!
Чудан адет у Новоме кажу:
Кад ти дођеш Новом бијеломе,
Пушчи коњу чоху до копита,
Ибришимли узду до кољена, 20
Тихо јаши, а гледај преда се,
Немој гледат по џамли пенџерирм!
Увешће вас у бијелу кулу.
Када буде вечер по акшаму,
Довешће те на осмера врата, 25
Свака поспи грошим’ и дукатим’.
Кад ти будеш на девета врата,
Ту ће тебе сусретати тета,
Тету поспи слаткијем шећером,
Подигни јој пурли дувак с главе, 30
Па јој види лице и обрве:
Ако буде иколико лијепа,
Ти ћеш њојзи ’вако говорити:
„Моја тето, ти си врло лијепа,
Ама ти је залуду љепота, 35
Кад ти идеш на иночу младу.
У иноче до четири сина:
Један јој се у бешиои љуља,
А други се уз кољено прима,
Трећи калфа дјеци у мектебу, 40
А четврти теби у дјеверству.
А мој бабо, ага Хасан ага,
На њему је пребијела брада,
О два штапа на авлијска врата."
Спремише се кита и сватови 45
И пођоше до Новога б’јела.
Кад су дошли дјевојкину двору,
Свати ушли у високу кулу,
Вечерали и мрве помели.
Мују воде на осмера врата, 50
Свака сипа грошим’ и дукатим'.
Кад је био на девета врата,
Ту је њега сусретала тета,
Тету посу слаткијем шећером,
Подиже јој пурли дувак с главе. 55
Сину лице као жарко сунце,
А грлашце као мјесечина.
Њој је Мујо тихо говорио:
„Тето моја, ти си одвећ л'јепа,
Али ти је залуду љепота 60
Кад ти идеш на иночу младу.
У мог бабе до четири сина,
Први му се у бешици њиха
Други му се уз кољено прима,
Трећи му је калфа у мејтефу 65
А четврти теби у дјеварству.
А мој бабо, ага Хасан ага,
О два штапа на авлијска врата
Б'јеле браде и бијеле главе."
Говори му лијепа дјевојка: 70
„Нећу љубит аге Хасан аге,
Него тебе, јали брата твога."
Ту су свати ноћцу преноћили,
Кад свануло и сунце грануло,
Поведоше лијепу дјевојку. 75
Кад су дошли пред бијеле дворе,
Исходио ага Хасан ага,
Да он сними са коња дјевојку.
Проговара лијепа дјевојка:
„Богом брате, ага Хасан ага, 80
Немој мене са коња снимати,
Немој мене среће погубити."
Продрије се ага Хасан ага:
„Скиини, Мујо, са коња дјевојку!"
У дворове цуру уведоше, 85
Па је Муји нићах учинише.



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Саит Ораховац: Старе народне пјесме муслимана Босне и Херцеговине (са уводном студијом), Сарајево, "Свјетлост", 1976., стр. 527-529.