Дамњан коња и ковеше, Пред њег љуба и стојеше, Те му коња и држеше. Дамњан си вој говореше: „Не стој љубе спрома мене, 5 У теб чу се загледати, Лоше коња потковати, Са дружином путовати, Дружина се подсмевати.“ Ој убава мала момо! 10
