Кад се жени катана комарац,
Он испроси муву удовицу.
Кад увече стали вечерати,
Вечерати и џаконисати,
Кад су тели млади у постељу, 5
Она њега стала изувати,
Истргла му ногу из стражњица.
Расрди се катана комарац,
Па узима троструку камџију,
Те удара муву удовицу; 10
Она дречи, чарна гора јечи:
„Не удри ме, катана комарац,
Јер су мене и бољи просили,
Обадови, босанске спаије,
Бумбарови, аге и аџије, 15
Стршенови, велики везири,
Говноваљи, кириџије старе!"
(АСАНУ, бр. 7984/1, уз писмо Димитрија
Поповића Вуку од 20. XII 1841).
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 208-209.
