Музики
| Музики Писац: Јован Пачић |
Благи, слатки и пречисти,
Свјати неба разговор
Ти си, дивни рај к’о исти,
Смеран твој сам пјеснотвор;
У радости красном цвету
Раскоши ја пијем сласт.
Музико! Теб’, увек свету,
Хвалит, славит узох власт.
Кад у срцу не мож’ чувство
Тесном од весеља стат,
Дај му пјесне, свирке, друштво,
Сласт ће взајмно теби дат;
Али тебе свјату чтити
Ја научих невољом,
Морала је радост бити
Горком прежде жалосћом.
На противност без роптан’ја
Рад си тужит, плачан бит;
Слова можеш ти плакан’ја
Музике у складност лит;
Мож’ исказат муке твоје,
Пак испеват срца бол,
Музика ће струне своје
Глас поклонит нежни, хол.
Зуји пјесне глас пресвјати
Дирне л’ пјевчик у клавир,
Мир се таки мора сјати,
У соглас’ју лежи мир;
Мир да свагди ми снујемо,
Мир там’, овде буде с нам’;
Мир у пјен’ју да чујемо,
Мир и гласи одзив сам.
Извор[уреди]
- Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 152-153
|