Тавна ноћи, тавна ти си!
Невјестице, бледа ти си! —
Како не ћу бледа бити?
Војно ми је пијаница:[1]
Ноћом оде, ноћом дође, 5
Са мном младом не говори,
Већ говори буздовану:
„Буздоване шестоперни!
„Јел’ ми мајка вечерала?”
А ја јадна одговарам: 10
„Јест ти мајка вечерала.”
А он опет проговара:
„Буздонане шестоперни!
„Јели мајци што прострто?”
А ја тужна одговарам: 15
„Јесте мајци и прострто.”
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 506.
