Мртви похођани

Извор: Викизворник


Мртви похођани

0001 Колико је Дувно и Лијевно,
0002 Колико је дуго и широко,
0003 Копчића је сама половица.
0004 Нема куле ни липше ни више
0005 Ко је кула Тодоровић Јанка.
0006 У кули му до девет синова
0007 Кано девет златних паунова
0008 И десета кћерца јединица,
0009 Миличица, једна мизимица.
0010 Просили је свати са свих страна:
0011 Једни просе од Габеле старе,
0012 А други су од Мостара била,
0013 А трећи су од Босне поносне,
0014 А четврти од прве комшије;
0015 Пети просе шера Сарајева,
0016 А шести су од равне Индије.
0017 Бабо даје шеру Сарајеву;
0018 Мајка даје за прву комшију;
0019 Браћа дају у равну Индију,
0020 За јунака Карамфил-Ивана;
0021 Двори су му од сувога злата,
0022 А авлија од сама мрамора.
0023 Па су браћа секи бесидила:
0024 „Хајде, секо, у Индије равне!
0025 Ми ћемо те, секо, облазити,
0026 Облазити сваке годинице,
0027 У години сваке половине,
0028 Половини свакога мисеца,
0029 У мисецу сваке недељице,
0030 У недељи сваког била дана.“
0031 Оде Мила у Индије равне
0032 За јунака Карамфил-Ивана.
0033 Мало вриме за тим постојало,
0034 Мало вриме, недељица дана,
0035 Иза тога куга ударила:
0036 Куга мори по Лијевну билу,
0037 По Лијевну, по турскому граду;
0038 Куга мори и старо и младо,
0039 И раставља и мило и драго,
0040 И умори Миличину браћу:
0041 Девет браће, девет соколова,
0042 И десетог остарила бабу.
0043 Иза тога постојало вриме,
0044 Мало вриме: по године дана,
0045 Јетрве су Милу позлобиле:
0046 „О Милице, наша невистице!
0047 Да си била своме роду драга,
0048 Когод би ти и од рода доша,
0049 Когод би ти доша и обаша!“
0050 То је Мили врло мучно било.
0051 Бога моли Милица госпоја,
0052 Бога моли девет годин дана,
0053 Пости млада петак и суботу,
0054 Да њој когод и од рода дође.
0055 Бога моли, Бога домолила:
0056 Бог спремио с неба два анђела,
0057 Два анђела, до дви своје слуге,
0058 До Ружице, до бијеле цркве,
0059 Па је њима тихо бесидио:
0060 „Да вам бора, два моја анђела,
0061 Два анђела, до дви моје слуге!
0062 Ви хајдете с неба на земљицу
0063 У кочијам од сувога злата
0064 До Ружице, до бијеле цркве.
0065 Гди нађете девет добрих гребља,
0066 Свих је девет таких и једнаких,
0067 Девет добрих отворите греба,
0068 Од мртвих их учините живе,
0069 Од покрова скројите хаљине.
0070 Од земљице скувајте погачу,
0071 А од мрака подајте њим коња,
0072 Од сламчице пусат и оружје,
0073 Маховине дајте њим одило,
0074 Нека пођу до равне Индије,
0075 Нек обађу драгу своју секу.“
0076 Кад то виде два божја анђела,
0077 Саходише с неба на земљицу
0078 У кочијам од сувога злата
0079 И дођоше до Ружице цркве.
0080 Отворише девет добрих греба,
0081 Од мртвих их учинише живе,
0082 Од покрова скројише хаљине.
0083 Од земљице скуваше погаче,
0084 Маховине дадоше одило,
0085 А од мрака њим учинише коње,
0086 Од сламчице пусат и оружје,
0087 Подигло се девет браће миле,
0088 Девет браће, девет соколова,
0089 На ’но девет коња паунова:
0090 Они иђу до равне Индије,
0091 Да обађу драгу своју секу.
0092 Кад су дошли до равне Индије,
0093 Липо их је сека дочекала
0094 И прид браћом коње ухватила.
0095 Коње прима, за здравље их пита.
0096 Води браћу у високу кулу,
0097 За пуне их поставила столе.
0098 Ту су били три недиље дана:
0099 Нити браћа јиду нити пију.
0100 Бесидио најстарији брате:
0101 „Ну хајдемо, моја браћо драга,
0102 Ми хајдемо нашем сенту билом!“
0103 Кад то виде осам браће миле,
0104 Послушају брата рођенога.
0105 Они иђу низ поље зелено,
0106 Остављају драгу секу своју,
0107 Она им се уставит не даде,
0108 И одоше прико поља равна.
0109 Ваздан пива птица ластавица:
0110 „Боже мили, велика ти хвала!
0111 Гди жив исан с мртвим ходијаше!“
0112 Кад су дошли до Ружице цркве,
0113 Па су браћа секи бесидила:
0114 „О Милице, драга секо наша,
0115 А ти хајде чуват наше коње:
0116 Причела се миса говорити,
0117 Ми идемо мису отпивати.“
0118 Кад то види млађена Милица,
0119 Чувала им до поднева коње,
0120 По подневу нестаде њој коња.
0121 Пак ми иђе у бијелу цркву,
0122 Кад у цркву, нигди никог нема,
0123 Него саме слике и прилике,
0124 И находи девет добрих греба,
0125 Свих су девет таки и једнаки,
0126 На свих девет по девет ружица.
0127 А кад види млађена Милица,
0128 Она ходе билу двору своме;
0129 А кад била двору на погледу,
0130 Сви су двори црним покривени.
0131 На авлији мајку находила,
0132 Сва је црна као црна чавка,
0133 Па се врати сека унатраге
0134 До Ружице, до бијеле цркве,
0135 Она клече на гола колина,
0136 Па је свету поздравила Госпу,
0137 Не би ли њој грихе опростила.
0138 Језус рече, на колина клече,
0139 И примину, покојна јој душа!
0140 Гребље њој се само отворило,
0141 У греб се је сама укопала.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890