Њене власи златне
Ка' зраци сунчани
На грудима ношах,
Дар обожавани.
Ну оне кроз груди
До срца порасле,
Свиле с' око њега.
Па са њим и срасло.
Сад ту слатку мрежу
Не могу да свргнем,
А да с њом и самс
Срце не растргнем.
Тако ил' јој сужањ
Живјети до в'јека,
Ил' погинут' морам
Од скончања пр'јека.
Матија Бан: Различне пјесме, књига 8, страна 20, Београд, 1892, Српска краљевска академија.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 120 година.
