Мрак се диг’о, а сунце се рађа,
Млад спахија свога коња вађа,
Покрај Саве, покрај воде хладне.
Коња вађа, с њим се разговара:
„Мој ђогате, оба крила моја, 5
Могу ли се поуздати у те?
Хоћеш ли ми прокрчити путе
Кроз каурске лиге и параде,
Да пронесем наму нашарану,
Да је предам дубичком ајану, 10
Да не преда дубичкога града
Док му помоћ стигне од везира.
