Мрак затече по гори сватове

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


 

Мрак затече по гори сватове

Мрак затече по гори сватове,
сви сватови код ливаде б'јаху,
Мухамед-бег с дјевојком под јелом,
под јелом је чадор разапео.
Пошто су се одмор одморили, 5
вечерали и кахву попили,
тад завика главита дјевојка:
"Чујеш мене, брате Мухамеде!
Љуто ме је забољела глава,
што ћу јадна од живота свога!" 10
Осјети се дјевер Мухамеде,
па одл'јеће шадрван водици,
донесе јој студене водице.
Док Мухамед воду доносио,
она роди пренејако чедо. 15
Кад се видје јунак на невољи,
он одреза свилене рукаве,
па завија пренејако чедо,
и отпаса мукадема паса,
па утеже своју невјестицу, 20
па повали под јелове гране.
У то свану и сунце ограну,
завикаше алајли чауши:
"Хазурала, кита и сватови!"
Кад се видје дјевер Мухамеде, 25
кад се видје јунак на невољи,
узе чедо у бијеле руке,
па га диже на јелове гране.
Доведоше од злата кочије
и пођоше кита и сватови: 30
развише се алајли бајраци,
ударише зиле и борије.
И пођоше кита и сватови,
поведоше лијепу дјевојку.
Обзире се дјевер Мухамеде, 35
обзире се на јелове гране.
И дођоше бијеломе двору.
Сви сватови коње одјахаше,
изведоше лијепу дјевојку,
изведоше из златних кочија. 40
Сви сватови у двор улазили,
не улази дјевер Мухамеде.
Бег Заим-бег пред њег излазаше:
"Одјаш' коња, брате Мухамеде!"
"Чујеш мене, мој брате Зајиме! 45
Хоћеш ли ме, брате, послушати,
какви смо ми говор учинили,
да с дјевојком у ложницу нећеш,
док не буде четерест данака?"
Насмија се братац му Заиме: 50
"Не будали, брате Мухамеде!
Да си реко и годину дана,
ја бих тебе, брате, послушао,
одјаш' коња, па хајде у дворе!"
Опет вели братац Мухамеде: 55
"Ја не могу коња одјахати,
већ ми ваља у гору зелену,
ја сам златан теспих изгубио,
кад сам усто на огранку сунца,
кад сам клањо вакат од сабаха, 60
на клањању теспих изгубио."
Говори му братац Зајим-беже:
"Сјаши коња, брате Мухамеде!
ја ћу љепши, бољи набавити."
Говори му братац Мухамеде: 65
"Борме нећу, брате Зајим-беже!"
Па он оде преко поља равна,
као зв'језда преко неба ведра.
И он дође у гору зелену:
нађе чедо на јеловој грани, 70
па га метне под пазухо своје,
и он оде у бијеле дворе,
и он сјаха коња од мејдана,
и улеће у бијеле дворе.
Он одлети својој старој мајци: 75
"Нуто, мајко, мојега шићара,
ја не нађох златнога теспиха,
већ ја нађох пренејако чедо!"
Говори му остарјела мајка:
"Сад шта ћемо, сине Мухамеде, 80
од овога чеда нејакога,
хоћемо л' га дојиљама дати?"
Говори јој дјевер Мухамеде:
"Хајд' не лудуј, остарјела мајко!
Ја ћу чедо снахи поклонити, 85
нека снаха око чеда ради!"
Иза овог на Ћабу отишо,
ал' на Ћаби нешто проговара:
"Што ће овдје дјевер Мухамеде?
Он је давно Ћабу учинио! " 90
Некад било, сад се спомињало.

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Бехар, 9/1908-09, 1, 12-13.
  • Муниб Маглајлић: Усмена балада Бошњака. Сарајево: "Препород", 1995. (Бошњачка књижевност у 100 књига)., стр. 248-251.