Мрак
Мрак...
Богови, гдје сте?... Зар ниједне зубље?...
Посвијетлите нам на путима овим!
Спутани смо, ево, веригама новим
И наше су ране све дубље и дубље...
Нама блага дажда не пада са свода,
Сва су наша поља поплављена муљем...
Камо јаке руке, са челичним жуљем,
Да посију сјеме будућега плода?
Мрак...
Богови, гдје сте?... Поставите бодље
На свијетла чела, па крените с крстом,
И пут части мушке потражите прстом
Нараштају овом што још дише одље!
Васкрсните! - Наше ноћи све су дубље...
Оплодите земљу плодовима новим!
Ми падамо, ево, под теретом овим, -
Дигните нас, дајте свјетлост ваше зубље!
Мрак...