— Моћевићу, мали Цариграде,
у теби сам загледао драгу.
Док бијаше, добар ли бијаше,
кроз тебе се проћи не могаше
од момака и од дјевојака, 5
од љепоте Ћирковића Манде.
Ја је гледах три године дана,
ја је гледах, а мајка је не да.
Па је Манда говорила мајци:
— Подај, мајко, ил’ ћу поћи сама, 10
направићу два нова зијана:
оставићу отворена врата
и авлијска обадва каната,
оставићу уплакану мајку!
Имам брата, затвориће врата, 15
имам сеју, утјешиће мајку.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 112.
