Мој се драги насрдио на ме,
насрдио, па се оженио,
жуту лалу себи добавио,
мене гонџе другом оставио.
Али се је брзо покајао. 5
Кад ја одох да му видим лалу,
нешто жуто стоји у буџаку,
на њојзи је жут кафтан до тала,
жуће јој је лице од кафтана.
Јадна лала, баш те жалим, драги! 10
Да ми није од бога грехота,
а од људи зазор и срамота,
с њоме бих те брзо раставила!
— Растави ме, нека је грехота,
за срамоту ни хајати нећу!15
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 830.
