Мојој срећи

Мојој срећи  (1866)  Писац: Јован Грчић Миленко

И теби, срећо несрећна,
Песму је душа спремила;
Све друге песме милујем —
Ова ми једна немила!

У њој сам снево̑ — ништавност!
Срећа је моја — ништава;
Јер ја је зивљем жељено,
А зивљем свагда — бадава!

Ко̑ брзо крило сокола
Крај мене мине млађаног;
Никад ми сласти не пружи,
Већ гледи ’вако јаћаног!

У злу сам томе — позлио,
Па често свет сам проклињо̑;
Ал’ себе самог најцрње
У свету томе спомињо̑.

Ох, срећо моја несрећна,
Песму ти душа спремила;
Све друге песме милујем —
Ова ми једна немила!...

У Черевићу, 1866.

Извор

• Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 85-86.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.