Моји дани...
| Моји дани... (1865) Писац: Исидор Ћирић |
Моји дани, ви љубавни дани,
Ала сте ми чудно изшарани!
Час вам срећа позлатила крила,
Час вас туга у црно завила.
Каткад вама до два сунца сјају,
А каткад вам оба понестају,
Сада мислим, е ћу у рај прнут’
Сат се опет на дно пакла врнут’!
Ка’ пролеђе, кад се с мразом бије,
— Ко ће добит’ ко погинут’ прије —
Тако и ви, ој љубавни дани,
Гоните се по кршни мегдани.
Утећи ће зима са пољане,
А красно ће лето да остане,
Ал’ хоћете л’, ви љубавни дани,
Остат’ кадгод срећом обасјани?!
Извор[уреди]
1865. Вила, лист за забаву, књижевност и науку. Година прва, број 30, стр. 371.
|