Моје селанце

Моје селанце Писац: Јован Грчић Миленко

Бела птица крај Дунава
Раширила крила;
Птица та је — село моје,
Што га чува вила.

Добра вила, посестрима,
Ту ме неговала;
Неговала, миловала, —
’Вако јадовала:

»Мој побрате, бригo моја,
Чело ми се мути;
Тајна страва груд ми мори,
Јер зло ти се слути:

Младост твоја пропеваће,
Ал’ са тужни гласи;
Срећу твоју запљуснуће
Живота таласи...

Тек по каткад песма ће ти
Срце да разгали;
Но и њу ће многи рушит’,
К’о обалу вали...«

Птицо бела, село моје,
Чуј шта рече вила;
Ал’ не бој се, шири само
Твоја бела крила...

Шири, шири, а Дунав ће
Крила да ти штеди:
Да ме с крили поутешиш —
Кад будем у беди...

У Черевићу, 1868.

Извор

Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 67-68

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.