Моја соба кад пада киша
Моја соба кад пада киша
У просејаном Сутону
кроз сито Јесење Кише
моја је мрачна соба данас
велика, плачна Мајка
што деци својој сузе брише.
Њени синови - Ми и ја - нису били бледи
док су Сунца сијала.
Ал' ова Јесења Киша
и нас је данима пробијала:
данас се у мојој мрачној соби
сто одећа цеди
и капље на прашњави под.
Данас се код моје пећи
сто укочених срдаца греје,
и у просејаном Сутону
злобна Јесења Киша
тихо пробија стреје...
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|