Моја ружа
| Моја ружа Писац: Јован Грчић Миленко |
Имам, браћо, једну ружу,
Једну лепу мирисанку,
Па је гледам к’о зеницу
Сваког дана на уранку.
Ружу ми је ову дала
Лепша ружа, моја ра̑на, —
Аој, ружо мирисанко,
Што ме сећаш оних дана!
Што ме сећаш њене душе
Што милошћу срца чара;
Што ме сећаш њена жића
Што с’ у гробу сад одмара!
Што ме сећаш свега тога
Сред данашњих грдних зала,
Ружо моја, јадованко,
Та зар те је за то дала?
Ој, та зато да ми горчаш
Прошле сласти прошлих дана,
Хеј, жалосна успомено,
Хеј, срећице закопана!...
У Черевићу, 3 августа 1865.
Извор[уреди]
Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 162-163
|