Тихо дува вјетрић с горе,
И нинушка сиње море;
Морем једри морнар смјело,
Пјева радо и весело:
„Ој таласи! таласајте,
Даље чунић мој туркајте;
Код мога ме чека дома
Заручена скоро мома:
Носим њојзи прстен злати,
Преко мора саковати.
У њему су три камена,
За најслађа три спомена;
Први значи: видјесмо се;
Други значи: састасмо се;
Трећи значи: умр'јећемо,
А растат се ми не ћемо. —“
Јован Сундечић: Изабране пјесме, Матица хрватска, Загреб, 1889, страна 3.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Сундечић, умро 1900, пре 124 године.
