Подигли се млади Вратничани:
на Бјелаве Одунџиној Хати
и пред њима Морић Мустаф-ага.
Али Хате дома не бијаше,
у махали коло окреташе. 5
Њу ми нађе Морић Мустаф-ага,
па је њојзи тихо говорио:
„Срце, душо, Одунџина Хато,
дигни скуте бејаз-антерије,
да ја прођем и чибук пронесем!" 10
Њему вели Одунџина Хата:
„Срце, душо, Морић-Мустаф-ага,
ти подигни самур-ћурку скуте,
да ја прођеин и коло проведем!"
Референце
Извор
Бутуровић Ђенана: Морићи, од стварности до усмене предаје, Свјетлост, Сарајево, 1983., стр. 258-259.
