Море момче, свил’на китко,
Што се, лудо, млад не жениш?
Терам мајку да ме жени,
Мајка вика: „Чекај, сине,
Чекај, сине, догодине, 5
Догодине, до новине,
Да се роди бело жито,
Да се роди црно гројзе."
„Тебе ти је за чекање,
Мене ми је за женидбу. 10
На ноћ горим кола дрва,
На д'н роним филџан слузе,
Свил'но крпче натопујем,
Па га бацам у огњиште:
„Гори, гори, свил'но крпче, 15
Такој моје срце гори!"
Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет "Коста Стаменковић", Лесковац, 1969., стр. 31.
Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 61.
