[Море, ја посади’ виту јелу]
Море, ја посади’ виту јелу,
шалај, па не одо’ за недељу,
море, па кад одо’ у недељу,
шалај, јела ми се разграњала,
море, разграњала, рацветала, 5
шалај, разграњала, рацветала.
Море, по гране је голуб гуче,
шалај, по цвету је пчела лети,
море, кроз корен је Дунав тече,
шалај, у Дунаву мрамор камен, 10
море, на камену Ленка стоји,
шалај, Ленка стоји, платно бели.
Ту пролази млад Милане:
„Не стој, Ленко, не гледај ме,
однеће ти вода платно.” 15
„Нека носи, однела га,
и друго ће убелити,
а тебе се не нагледа’!”
