Моравички епитафи: Свештица

Извор: Викизворник

Моравички епитафи: Свештица су преписи текстова уклесаних на крајпуташима и кенотафима у селу Свештица (Општина Ивањица).


Споменик Љубу Савићу (†1914) (гробље Мазгит)

Спомен ЉУБА САВИЋА
пож. 25. г.
Бивши трг. из Ивањице
а погибе Аустринског рата
11. 9. 1914. г.
на Топчидеру, у Београду,
бор. за слободу.
Спомен подиже синовац Милун,
брат Милан, Војислав
снае Дара, Ана, Станика, Миља, Драгица,
синовци Мићо и Зоран.


Споменик Јовану Комадини (†1878) (испод гробља Мазгит)

Овај спомен показује
храброг српског војника
ЈОВАНА
сина Марка КОМАДИНЕ
из села Лисе
ср. Драгачевског окр. Чачанског,
бив. артељирског наредника
који је у Србско-Турском рату
год. 1876.
у кланцима Јавороким погинуо.
На опште задовољство
јуначки се борио,
а 1878. г. у бившој (…)
за нову Србију
такође за ослобођење и независност
миле своје домовине Србије
у званоме (...)
Сокупљу
14. јануар 1878. год.
у 28. години свога живота
у најлепшем цвету своје младости
на велику судбу и жалост фамилије,
особито старог му оца Марка.
Мајка (...)
отац Марко
са којим да се уместо
нигда свог непрежаљеног сина тјешим
још за који дан за већу тугу и жалост своју
и смртним очима својим гледам га
док и сам тамо код њега у вјечност
преселим се (...)


Споменик Вукосаву Солдатовићу (†191?) (испод гробља Мазгит)

Споменик почившег
ВУКОСАВА СОЛДАТОВИЋА
из села Лисе,
храброг војника прве кл.
батаљона Драгачевског
који у 25. год.
(...)
Бог да му душу прости.
Овај спомен подиже му
његова мајка Анђа.
Писао и изрезао Миле Поповић.


Споменик Цветку Савићевићу (†1886) (испод гробља Мазгит)

Овај биљег показује тјело
почившег пок. раба Божијег
ЦВЕТКА САВИЋЕВИЋА
из села Рашчића,
бившег краброг војника 1-ве класе
прве чете битаљона Моравичког
који је у 21-вој год. живота свог
у рату српско и турског
погинуо 1886. г
(...)
а на превелику жалост
тужног му оца Мартина и матере Јелене
који му овај биљег од жалости подигоше
с којим да се
уместо свога никад не заборављеног сина
до последњег часа живота свог
тјеше гробови
(...)


Споменик Радомиру Кушићу (†1912) (поред пута Ивањица-Оштра главица-Трње-Луке)

Спомен храброг војника
Косовског осветника
РАДОМИРА КУШИЋА
из Свештице
рођен 1885. г.
који је погинуо од Турака
у борби на Бакарном Гумну
близу града Прилепа
24. октомбра 1912. године
у светом рату за ослобођење
од робског живота
браће Срба у Старој Србији
и Маћедонији.
Слава му и вечан помен.
Овај спомен подиже му
отац Јован
и браћа Светислав и Исаило.


Споменик Витомиру Кушићу (†1915) (поред пута Ивањица-Оштра главица-Трње-Луке)

Спомен
ВИТОМИРУ В. КУШИЋУ
војнику регруту I чете
I бат. пешадиског пука Ст. Немања
рођен 15. II. 1894. год.
Изнурен ратним напорима
подлеже тешкој болести
од које умре у Грабовцу-Обреновцу
13. II. 1915. год.
У најлепшој младости остави нас
да за њим вечито тугујемо
и овај споменик подижемо.
Отац Владе, мајка Миленија,
брат Рајко и сестра Зорка.


Споменик Савићима – Павлу (†1912) и Ристу (†1914) (Галоњске стране)

Ој Србине мили роде
умољено стани овде
прочнтај овај спомен
почив.
ПАВЛА САВИЋА
из Свештице
као војник II-ог позива
политичке чете
који поживи 30. г.
а умро у Љешкој болници
21. II. 1912. год.
Бог да га прости.
Овај спомен подигоше му
његови синови Милисав, Обрад
и жена Мара.
Ево стране споменика
дичног војника
Српскога ратника
РИСТО САВИЋ
из Свештице
(...) допунске батерије
Што најлепше цвета
тек 27. лета мене скоси,
ја ко биљка клета
и наиђе судбина проклета
те ме скиде са овога света
у Крагујевачкој болници
14. 11. 1914. год.
Бог да га прости.
Овај споменик диже
његов син Проко
и жена Стаменка.

Извор[уреди]

  • Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.