Моравички епитафи: Радаљево
Моравички епитафи: Радаљево су преписи текстова уклесаних на крајпуташима и кенотафима у селу Радаљево (Општина Ивањица).
Крајпуташ Божидару Ђоковићу (†1914) (Ђоковићи, поред сеооког пута Миловићи-Градина)
- Спомен
- БОЖИДАРА ЂОКОВИЋА
- из села Радаљева
- војника III чете I батаљ. IV пука
- који поживи 23. Године
- а погибе борећи се са Аустријанцима
- на Малом Ражњу
- 2. септембра 1914. године.
- Бог да му душу прости.
- Спомен му подигоше
- брат Радојко мајка Крстина
- братучед Радосав сна Љубица
- сестре Петрија, Ката и Стана.
Споменик Адаму Ђоковићу (†1910) (Ђоковићи)
- АДАМ ЂОКОВИЋ
- пожив. 22. г.
- умро као војник
- 11. 7. 1910. г.
- и сахрањен
- у Београдском гробљу.
- Спомен подигоше
- сестра Милева
- братучеди Рако, Ацо, Радојко
- синовац Никола
- и остала родбина.
Споменик браћи Димитријевић – Радовану (†1914) и Рајину (†1915) (гробље код цркве)
- Ево спомен од камена
- ради вечног успомена
- који показује изгинуле борце
- РАДОВАНА ДИМИТРИЈЕВИЋА
- из Радаљева
- који погибе на Мачковом Камену
- у своји 25. год.
- 1914. год.
- борећи се за отаџбину
- и брата му
- РАЈИНА
- ратоборца храброг
- кои умро у свои 18. год.
- на Крфу 1915. год.
- Бог да и прости.
- Оставише тужне родитеље.
- Драга децо наша
- ови ви је дарак од ваши
- за навек ожалошћени родитеља
- Обрена и Стеваније
- и брата Филимана.
Споменик Миљку Мојсиловићу (†1918) (гробље код цркве)
- Спомен
- МИЉКО МОЈСИЛОВИЋ
- из Радаљева
- војник 1. позива II чете 1. Батаљона
- рођен 1886. год.
- а погибе 2. септембра 1918. г.
- као поднаредник
- на Соколу у Македонији
- бранећи србство и слободу народа
- не жалећи крв пролити за отаџбину.
- Овај спомен подигоше му из поштовања
- брат Спасоје жена Станица
- синови Вукоман, Вукашин и Алесандар.
Споменик Савку Мојсиловићу (†1931) (гробље код цркве)
- Хладна и студена стено
- овде моје не постоји тело
- САВКО МОЈСИЛОВИЋ
- војник 11. чете 53. п. пука Кадровачког
- који је рођен 6. августа 1910. год.
- а умро у најлепшем цвету 21-ој год.
- у Карловцу у Хрватској
- маја 1931. год.
- Осташе му своје кости
- у далеком свету
- и остави своје родитеље
- браћу и сестре
- да га вечито оплакују.
- Спомен подигоше му
- ожалошћени отац Радомир мајка Стана
- браћа Трипко, Драгослав, Радиша
- и сестре Миљка, Малина, Нада, Латинка и Рада.
Споменик Радиши Мојсиловићу (†1949) (гробље код цркве)
- Хладна и студена стено
- овде моје не постоји тело.
- РАДИША МOЈСИЛОВИЋ
- рођ. 5. VI. 1928. г.
- а † у најлепшем цвету
- у далеком свету у Осеку
- као војник
- у своји 21. г.
- † 17. VI. 1949. г.
- Остави своје ожалошћене
- родитеље браћу и сестре
- да га вечито спомињу.
- Спомен подигоше
- отац Радомир мајка Стана
- браћа Трипко Драгослав
- сестре Милка, Нада и Латинка
- и з. р. в. к.
Споменик Мојсиловићима – Стојану (†1914) и Милораду (†1902) (гробље код цркве)
- Ој хладна и студена стено
- моје овде не постоји тело.
- СТОЈАН МОЈСИЛОВИЋ
- војник III-ће чете 1-ог бат.
- 11-ог пука 1-ог поз.
- који поживи 23. год.
- а погибе храбро борећи се
- за србство и слободу
- 9. септ. 1914. год.
- на Мачковом Камену.
- После смрти своје остави
- брата и синовца
- да га вечито оплакују.
- МИЛОРАД МОЈСИЛОВИЋ
- пож. 16. год.
- умро 1902. год.
- а остави свог брата
- да га вечито оплакује.
- Спомен подиже им
- брат Чедо Мојсиловић
- рез. пешад. Капетан
- са синовима Војиславом и Миљком
- и синовцем Божом.
Споменик Микајилу Мојсиловићу (†1915) (гробље код цркве)
- Спомен овај
- показује упокојеног
- МИКАЈИЛА МОЈСИЛОВИЋА
- из Радаљева
- који је часно поживео 53. г.
- а као војник 4. пук. III позива
- умро је 21. новембра 1915. год.
- у ропству у Аустрији
- где је и сахрањен.
- Бог да му душу прости.
- Овај спомен
- подигоше из поштовања
- пријатељ Крста
- зет Боривоје
- кћер Радованка
- Николићи.
Споменик Живојину Пејовићу (†1912) (гробље код цркве)
- ЖИВОЈИН ПЕЈОВИЋ
- из Радаљева
- војник I позива 4-ог пука
- који погибе у 26. години
- за отаџбину
- 3. новембра 1912. год.
- на Битољу
- и син му
- МИЛОВАН од 2 1/2 го.
- умро 12. априла 1915. год.
- Бог да им душу прости.
- Спомен подиже им
- мужу и сину Вељка,
- оцу и брату Цвјета.
Споменик Влајку Милутиновићу (†1915) (гробље код цркве)
- Своме мужу
- односно оцу
- ВЛАЈКУ МИЛУТИНОВИЋУ
- из Радаљева
- поднареднику занатлинске чете
- рођен априла месеца 1862. год.
- а угибе у рату 1915. год.
- за своју отаџбину и слободу.
- Влајко је био поштен грађанин
- и добар радник.
- Бог да му душу прости.
- Из заслуге и поштовања
- спомен подиже супруга Винка
- са децом Радојком, Светиславом,
- Драгославом, Иваном и Божаном.
Споменик Живану Пејовићу (†1912) (гробље код цркве)
- Споменик
- ЖИВАНУ ПЕЈОВИЋУ
- из Радаљева
- који поживи као часан грађанин
- свои 30. година
- умро је као војник у рату
- у Призрену
- и тамо је сахрањен
- 17-ог децембра 1912. год.
- а његов син
- ТИКОМИР од 9. год.
- и кћи му МИЛУНКА од 7. год.
- Овај спомен сподиже
- Мика свом мужу
- Раде свом оцу брату и сестри.
Споменик Јовану Симоновићу (†1915) (гробље код цркве)
- Споменик
- ЈОВАНА В. СИМОНОВИЋА
- земљоделца из села Радаљева
- рођеног децем. 1882. г.
- а 1915. г.
- кад Мађари земљу заузеше
- поробише зулум починише
- Јована су у ропство одвели
- у Ашаху земљу Мађарску
- и тамо је мука допануо
- са мукама живот изгубио
- – умро 1916. г.
- Млади живот тамо оставио
- у Мађарској у земљи проклетој.
- Тужна мајка спомен вечни деци милој
- драгом сину Миломиру првом сину,
- Растку и Душану
- и Магдалена и Јермила
- својим милим ћерима
- да за њима тужи за навек мајка.
- Спомен подиже
- своме мужу и деци
- Драгина синовица.
Споменик Вуколићима – Веселину (†1914) и Радојку (†1915) (гробље код цркве)
- ВЕСЕЛИН ВУКОЛИЋ
- војник III позива III чете I бат. п. пука
- борио се 12- те, 13- те
- а погибе у борби на Крстацу
- 12. децембра 1914. год.
- РАДОЈКО ВУКОЛИЋ
- оба из Радаљева
- војник II чете I бат. IV пук сталног кадра
- од 12. до 15. Ратник
- а умро у Чачанској болници
- у своји 20. год.
- 10-ог јануара 1915. год.
- Бог да им душу прости.
- Овај спомен подижу им ожалошћени
- отац Алексије брату и сину,
- мајка деверу и сину (...)
Споменик Петру Тутуновићу (†1942) (гробље код цркве)
- Спомен ПЕТРА Љ. ТУТУНОВИЋА
- из Радаљева
- рођ. 12. VI. 1907. г.
- Умре као ратни заробљеник
- у Немачкој 2. XII. 1942. г.
- Спомен подижу
- синови и браћа
- и супруга Миросанда
- (Ј. Поповић Ваљево)
Извор
[уреди]- Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.