Моравички епитафи: Осоница

Додај везе
Извор: Викизворник

Моравички епитафи: Осоница су преписи текстова уклесаних на крајпуташима и кенотафима у селу Осоница (Општина Ивањица).


Споменик Велимиру Луковићу (†1915) (Селиште)

ВЕЛИМИР ЛУКОВИЋ
из Осонице
каплар II ч. I бат. 10. п. II поз.
рањен на Маљену 11. новембра
а умре 16. децембра 1915. г.
у Скопљу у болници.
Ожалости оца Чеда и мајку Анђелију
остави два малолетна сина
Драгомира и Миломира,
3 сестре Милунику, Борику и Јану
који му спомен подигоше.
Живе 30. г. а изгуби живот
у најлепше доба свог века
борећи се храбро са непријатељима
за отаџбину.


Споменик Веселину Букумировићу (†1915) (Селиште)

Спомен
ВЕСЕЛИНА БУКУМИРИЋА
из Осонице
који поживи 40. г.
а као војник II позива
погибе на Бугарској граници
9. новембра 1915. г.
чувајући краља и отаџбину
који је учествовао у свима ратовима.
Бог да му душу прости.
Спомен подигоше му супруга Новка
синови Микаило, Милосав и Милутин.


Споменик Милутину Луковићу (†1915) (Селиште)

Спомен
МИЛУТИНА ЛУКОВИЋА
из Осонице
војник I чете I бат. X пука
Крушевачких трупа
поживи 20. год.
а умре оступајући од непријатеља
1915. г. у Окриду.
Бог да му душу прости.
Спомен подиже му
отац Тимотије мајка Неранџа
и брат Микаило.


Споменик Драгутину Букумири (†1915) (Селиште)

Ој путничс мили роде
умољено стани овде
и прочитај овај спомен поч.
ДРАГУТИНА БУКУМИРЕ
из Осонице
војника X пука муниционе колоне I поз.
поживео 40. год.
а погинуо идући за Крф
1915. год.
Бог да му душу прости.
Овај му спомен сподиже
супруга Миленија
и синови Милан и Радош.


Споменик Јеврему Стевановићу (†1915) (Селиште)

Спомен
ЈЕВРЕМА СТЕВАНОВИЋА
из Осонице
војника II чете I бат. X пука II поз.
поживио 36. г.
а угибе борећи се за отаџбину
1915. г.
Спомен му подиже супруга Достана
син Велисав сна Милица
и кћи Милица.


Споменик Рајку Дуканцу (†1917) (Селиште)

Ој путниче мили роде
умољено стани овде
и прочитај овај спомен
РАЈКА ДУКАНЦА
вој. II чете I бат. X пука I поз.
Живијо 38. год.
умро 15. 8. 1917. г.
на Крфу.
Спомен подиже супруга Рајка
зет Милан
кћери Славка, Здравка, Стана и Драга.


Споменик Микаилу Стевановићу (†1912) (Селиште)

Спомен
МИКАИЛА СТЕВАНОВИЋА
кои поживи 26. год.
а погибе 26-ог новембра 1912. год.
код Љум Куле
борећи се са Турцима
за српску слободу и отаџбину.
Бог да му душу прости.
Овај спомен спод.
отац Влајко мајка Спасенија
брат Миленко
кћи Десанка.


Споменик Давиду Бошковићу (†1914) (Селиште)

Овај спомен показује
храброг српског војника и борца
ДАВИДА Н. БОШКОВИЋА
II чете I бат. ХI-ог пука ст. кад.
који славно погибе
25. нов. 1914. г.
борећи се за краља и отаџбину
у близини Космаја
у својој 21. год
Моји драги родитељи
не жалите вашег умрлог сина
који је као јунак погинуо.
Ви се њиме поносите.
Моји драги другови
јавите ми вереници
нека се удаје да не чека мене.
Овај дични спомен
сподиже своме сину
ожалошћени отац
Никола Бошковић из Осонице.


Споменик Икодину Јовићевићу (†1915) (Селиште, гробље)

Спомен
ИКОДИНА ЈОВИЋЕВИЋА
из Осонице
војника II чете III-ег позива Х-ог пука
Шумадинске дивизије
који поживе 55. год.
а умрије на Крфу
1915. год. јануара месеца.
Бог да му душу прости.
Спомен му подигоше
браћа Илија, Велимир
и његова малолетна кћер Росанда.


Споменик Милисаву Јовићевићу (†1915) (Селиште, гробље)

Спомен
МИЛИСАВА ЈОВИЋЕВИЋА
из Осонице
војника сталног кадра
који поживи 21. год.
а умро као рањен и болесан
у сталном кадру
у месту Бели Поток код Београда
1915. год. марта месеца.
Бог да га прости.
Спомен му подижу
стричеви Илија и Велимир.


Споменик Јездимиру Јовићевићу (†1916) (Селиште, гробље)

Спомен
ЈЕЗДИМИРА
сина Стевана и Персине
ЈОВИЋЕВИЋ
из Осонице
регрута I чете I батаљона
III-ег Кадровачког пука
Крушевачке трупе
који поживи 19. год.
а умро 7. јануара 1916. г.
при оступању са српском војском
пут идући лађом из Валоне
за Крф у Грчку.
Бог да га прости.
Овај спомен сподижу
ожалошћена мајка Персина
и сестра Стана.


Споменик Љубисаву Бошковићу (†1929) (Селиште, гробље)

ЉУБИСАВ БОШКОВИЋ
рођен 1880. г.
а умре апр. 1929. г.
Учествово је у свим ратовима
Турским, Бугарским и Аустринским.
Бог да му душу прости.
Спомен сподиже му
ожалошћена супруга Јулка.


Споменик Миливоју Златићу (†1904) (Селиште, гробље)

Ој путниче српски роде
стани мало овде
па ти реци Бог да прости
МИЛИВОЈА ЗЛАТИЋА
из Осонице
војника III батерије I дивизиона
Каубичког пука.
Ступио у команду 9. јануара 1904. г.
а умро у Нишу 20.
маја исте 1904. г.
Живио је 21. г.
Спомен дижу
његови ожалошћени родитељи
отац Радисав
и стриц Стеван
мати Миленија
и брат Рајко и Миливоје.


Споменик Радоици Карапетровићу (†1942) (Мечке, Врањаче)

Спомен
РАДОИЦА КАРАПЕТРОВИЋ
1901-1942.
погинуо у Немачкој
као ратни заробљеник.
Спомен сподиже
супруга Миљка
синови Саватије, Станиша
и кћи Олга.


Споменик Будимиру Јеротијевићу (†1915) (Врањаче)

Спомен
БУДИМИР ЈЕРОТИЈЕВИЋ
рођен 1896. године
а умрије 1915. год.
од 19. лета
светским ратовању
у Краљеву.
Тужна мати Јана.


Споменик Радовану Јеротијевићу (†1914) (Врањаче)

Спомен
РАДОВАН ЈЕРОТИЈЕВИЋ
као храбри борац
за уједињење српства
погибе 25. XI. 1914. год.
на Камендолу код Смедерева
у 42. год. жив.
Овај спомен подиже
супруга Јана.


Споменик Радосаву Оцокољићу (†1912) (Рзиње)

Спомен
РАДОСАВА ОЦОКОЉИЋА
из Осонице
војника Бртске батерије.
Он пож. 30. год.
а погибе за веру и отаџбину
код Љум Куле
20. октобра 1912. год.
Спомен подижу
син Тадија
кћи Миљка, Станка и Станојла
и супруга Милена.


Споменик Тикомиру Карапетровићу (†1917) (Карапанџићи)

Спомен
ТИКОМИРА КАРАПЕТРОВИЋА
војника II чете 11. Пука
борећи се за отаџбину
он погибе 1917. год.
Спомен спод.
отац Марко.


Споменик Будимиру Карапанџићу (†1917) (Карапанџићи)

Спомен
БУДИМИРА КАРАПАНЏИЋА
вој. II чете 11. пука
рођен 1895. год.
Разболе се од ратних напора
и умрије у Чачанској болници
10. августа 1917. године
и фамилију ожалости.
Бог да му душу прости.
Спомен сподиже
отац Миливоје мајка Стеванија,
браћа Миливоје и Драгољуб.


Споменик Драгутину Симовићу (†1915) (Мечке)

Спомен
ДРАГУТИН СИМОВИЋ
из Осонице
рођен 20. априла 1896. г.
па као војник 2-ге чете,
1. бат. рез. Крушев. Трупа
као борац за Отаџбину
испусти своју младу душу
29. новембра 1915. г.
на пристаништу Валона
у своји 19. лета.
Фамилију ожалости
Драгутина Бог да прости.
Спомен подижу
отац Јован мајка Миленија
са децом.


Споменик Велисаву Јеротијевићу (†1915) (Мечке)

Спомен
ВЕЛИСАВА ЈЕРОТИЈЕВИЋА
из Осонице
рођен 7. јан. 1896. г.
па као војник 2-ге чете,
1. бат. резерв. Крушев. Трупа
борећи се за уједињење Српског народа
испусти своју душу
15. новембра 1915. г.
Фамилију ожалости
Велисава Бог да прости.
Овај тужни спомен сподижу
отац Милован и мајка Стојка
са децом.


Споменик Ранку Јеротијевићу (†1915) (Мечке)

Спомен
РАНКА ЈЕРОТИЈЕВИЋА
из Осонице
војника II-ге чете,
1-ог бат. Х-ог пука III позива
рођен 15. априла 1866. г.
а погибе 12-ог 10-ог 1915. год.
Бог да му душу прости.
Спомен сподиже
супруга Стана и син Михаило.


Споменик Велимиру Јеротијевићу (†1915) (Мечке)

Спомен овај показује име
храброг војника 2-ге чете,
1. бат. рез. Крушев. трупа
ВЕЛИМИРА ЈЕРОТИЈЕВИЋА
из Осонице
рођен 25. 9. 1896. г.
а испусти своју душу
20. 11. 1915.
у путу Драч-Валона.
Бог да му душу прости.
Спомен му подиже
мајка Стана
и брат Михаило
и сна Добринка.

Извор[уреди]

  • Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.
Преузето из „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Моравички_епитафи:_Осоница&oldid=127266”