Моравички епитафи: Луке

Додај везе
Извор: Викизворник

Моравички епитафи: Луке су преписи текстова уклесаних на крајпуташима и кенотафима у селу Луке (Општина Ивањица).


Споменик Кушићима – оцу Радоју (†1914) и сину Благоју (†1915) (Заселак Кушићи)

Овај спомен
показује изгинуле борце и то
РАДОЈА КУШИЋА
из Лука
војника II чете I батаљона 10. пука
други позив
који је погинуо у З5-ој години
у Вардишту на Дрини
6. 8. 1914. год.
Бог да га прости.
И његова сина
БЛАГОЈА
почившег Радоја Кушића
војника I чете I батаљона 10. пука
који умре у Приштини
5. I. 1915. у својих 20. година.
Бог да му душу прости.
Спомен подигоше
ожалошћена супруга-мајка Перса
син и брат Радован.


Споменик Милоју Кушићу (†1915) (Заселак Кушићи)

Овај споменик
показује храброг војника
МИЛОЈА КУШИЋА
из Лука рођен 12. I. 1896. год.
а од тешких ратних напора
умре у Албанији у Фијери
20. 12. 1915. год.
Е видите браћо
ја изгубих младост за слободу,
поздравите се моме роду
да се више повратити нећу
ви ми запалите свећу.
Бог да му душу прости.
Спомен му подигоше браћа
Милун, Јово, Милија и Милутин.


Споменик Милисаву Кушићу (†1915) (Заселак Кушићи)

Спомен
МИЛИСАВА КУШИЋА
из Лука
војник другог позива
који поживи 30. год.
а умро при оступању
од Аустријске војске преко Црне Горе
новембра месеца 1915. године
а остави жену и децу
да за њиме вечито тугују.
Бог да му душу прости.
Спомен подигоше му
супруга Миљка
синови Радојко и Миљоко.


Споменик Станиши Кушићу (†1918)

Спомен
СТАНИШЕ КУШИЋА
који поживи 45. година
а умре у ропству
у Горњој Немачкој
16. маја 1918. године.
Бог да му душу прости.
Спомен подигоше
супруга Крстина
синови Здравко и Десимир.


Споменик браћи Кушић – Радомиру (†1914) и Велимиру (†1914) (Заселак Кушићи)

Вечни спомен
РАДОМИРА КУШИЋА
из Лука
војника прве чете I батаљона XI пука I позива
који проживљава 23. године свог живота
а погибе 14. новембра 1914. године
храбро борећи се за отаџбину под Космајом.
и његовог брата
ВЕЛИМИРА
храброг војника који проживљава 28. год.
а разболе се и од ратних напора у Аранђеловцу
дође кући умре 9. марта 1914. год.
Бог да му душу прости.
Спомен сподиже брат Радосав.


Споменик браћи Коџопељић – Средоју (†1914) и Милети (†1915) (Заселак Коџопељићи)

Спомен
браће КОЏОПЕЉИЋА
из Лука
који су помрли у ропству у Мађарској
у Српско-Аустријском рату.
СРЕДОЈЕ
као војник I чете 3 батаљ. 11. пука
а умро 18. децембра 1914. године
у 24. год. свог млађаног живота
за ослобођење отаџбине
и брата му
МИЛЕТЕ
умро је 1915. год.
у најлепшем цвету своје младости 18. год.
који је заробљен у служби у Краљеву
као цивил.
Бог да му душу прости.
Овај спомен подигоше им ожалошћени
отац Микаило
браћа Драгомир, Гаврило и Тадија.


Споменик браћи Ђурашевић – Ђорђу (†1912), Вукоману (†1915) и Радомиру (†1945) (Заселак Стругаревићи)

Браћо мила не жалите труда
прочитајте овај спомен дични
три младости из прошлости
браће Ђурашевића.
ЂОРЂЕ
који поживи 24. г.
а умро код куће 30. августа 1912. год.
ВУКОМАН
који поживи 19. год.
а као регрут разболи се у Приштини
дође кући на боловање
и умре 15. фебруара 1915. г.
и
РАДОМИР
који поживи 45. г,
а умро 9. маја 1945. г.
Бог да им душу прости.
Спомен подигоше им
отац Миљко мајка Јелисавка
и брат Лазар.


Споменик Обраду Миленковићу (†1945) (Чадоње)

ОБРАД
син Ђорђа и Перке
МИЛЕНКОВИЋА
из Лука
борца 3. чете 2. бат. II Пролетерске бригаде
пож. 18. год. а погибе од Немаца
16. марта 1945. године
у Срему село Комлетници,
тамо је и сахрањен.
Слава палом борцу кои је се борио
за ослобођење свог народа.
Спомен му сподижу
отац Ђорђе мајка Перка
браћа Веселин, Миломир Милош и Саво.


Споменик браћи Миленковић – Недељку (†1915) и Марјану (†1918) (Чадоње)

Вечни спомен
браће МИЛЕНКОВИЋА
из Лука.
НЕДЕЉКО
као војник кадровац
у 18. год. свог живота
разболе се и умрије
у Краљевачкој болници у Приштини
6. фебруара 1915. год. и
МАРЈАН
као војник II чете 1. бат. 11. пука
пож. 21. год.
а борећи се за слободу и отаџбину
он погибе 27. октом. 1918. год.
Бог да му душу прости.
Овај спомен спод.
отац Радисав мајка Перса.


Споменик Милану Миленковићу (†1916) (Чадоње)

Спомен
МИЛАНА МИЛЕНКОВИЋА
из Лука
вој. 2. чете 10. пука
кои погибе за веру и отаџбину
1916. год.
Спомен спод.
отац Светозар мајка Милева.


Споменик браћи Миленковић – Миломиру (†1944), Љубомиру (†1945) и Боривоју (†1943) (Миленковићи)

Спомен
браће МИЛЕНКОВИЋА
из Лука.
МИЛОМИР
инж. наредник
погибе на Копаонику
јула месеца 1944. год.
Рођен 1910. год.
ЉУБОМИР
рођен 1915. год.
погибе у фебруару 1945. год.
у борби са Немцима.
БОРИВОЈЕ
рођен 1920.
а погибе од Бугара
марта месеца 1943. год.
Сва три брата млади нежењени
дадоше младе животе
и уцвелише своје миле и драге
за навек.
Нека им Бог душу прости.
Овај спомен сподиже им
ожалошћена мајка Милунка
зет Аврам
сестре Мирка, Бранка и Миланка.


Крајпуташ Милисаву Пејчиновићу (†1915) (Лазовићи)

Ево спомен украј пута
за ким оплакује мајка брат и сестра
сиротиња љута,
а другови жале храброг јунака
МИЛИСАВА ПЕЈЧИНОВИЋА
из Лука,
који умре у 22. год. свог живота
као војник каплар
при оступању преко Албаније
од ратних напора
новембра месеца 1915. год.
Спомен подиже мајка Миросава
и браћа Јездимир, Јован
и кћи Зорка.


Споменик Љубомиру Лазовићу (†1874) (Лазовићи)

ЉУБОМИР ЛАЗОВИЋ
рођен 1874. г. у селу Лукама
од поштених сиромашних родитеља.
Својим трудом и радом
у току свога 40-то годишњег живота
уживао је глас првих људи.
Био је добар економ, трговац и књиговођа
са својом бакалском радњом у Лукама
али љубав према отаџбини
за ослобођење наше браће
испод непријатељског терета
ступијо је у редове наше храбре војске
учествовао у Српско, Турском и Европском рату
и после тешких напора у повлачењу
умре 10. марта 1916. г. на Крфу
као обвезник II чете I бат. X пука II позива
оставши нас малолетнике.
Из благодарности своме родитељу
спомен подижу синови
Драгиша и Будимир и Војимир и Милован.


Споменик Добрици Коџопељи (†1876) (Лазовићи)

Споменик
ДОБРИЦЕ КОЏОПЕЉЕ
из села Лука
бив. храброг војника прве класе
баталијона Драгачевског
који је у 32. год. живота свог
за отаџбину, славу и слободу
браће своје Срба
борећи се против Турака
погинуо у битци на Шиљеговцу
округ Алексиначки
15. сеп. 1876. г.
Овај знак подиже му
ожалошћена мати Пауна.
Написао
Мијаило Поповић из Свештице
под управљањем стараоца Его
Андрије Коџопеље.


Споменик Луки Лазовићу (†1876) (Лазовићи, Лазовића брдо)

То ест человек.
Оваи знак показуе име
ЛУКА ЛАЗОВИЋ
бившег војника II чете I класе
Драгачевск. Баталиона
кои поживи 22. г.
а погибе на Шиљеговцима
октобр. 1876. г.
борећи се с турцима
за веру и отечество србско (...)
Оваи спомен подиже му
брат Јовица
и мајка Неранџа.


Споменик Драгољубу Миленковићу (†1916) и његовом деди Милоју (†1877) (Миленковићи)

Ој путниче мили роде
ти не жали мало стати
овај спомен прочитати
моје име споменути
ДРАГОЉУБА МИЛЕНКОВИЋА
из Лука
војника III ч. I бат. 10. пука
кои пож. 20. год. свог живота
а умро 8. јануара 1916. године
у даљини у туђем свету
борећи се за српство и слободу.
Бог да му душу прости.
Овај спомен спод.
ожалошћена мајка Марија
и брат Тадија.
Овде стављам и мога дједа
МИЛОЈА Миленковића
из Лука
кои је погинуо 1877. г.
у Српско-(…) рату
у својој 35. год. живота.
Код куће је оставио жену са 4. деце.
Овај спомен сподижу жена Марија
и синовица.


Споменик Вукоману Рогоњићу (†1916) (Рогоњићи)

ВУКОМАН РОГОЊИЋ
рођен 1892. год.
умре у Драчу 1916. год.
борећи се за слободу своје отаџбине.
Једини син и једина нада (...)


Споменик Радиши Рогоњићу (†19??) (Рогоњићи)

Спомен
РАДИШЕ РОГОЊИЋА
из Лука
пож. 23. год.
а погибе као војник
у најлепшем цвету у 23. лету
борећи се за слободу и отаџбину
а остави своју жалосну породицу
да вечито тугује (...)
Спомен спод. отац Драгутин
жена му Добринка
и син Драгојло.


Споменик Јовану Зучковићу (†1915) (Зучковићи)

Спомен
ЈОВАНА ЗУЧКОВИЋА
из Лука
војника сталног кадра
који поживе 21. г.
а умро је у Нишкој болници
25. новем. 1915. г.
Бог да му душу прости.
Спомен сподижу мајка Ружица
па и она сама се за живота
уписује у синов спомен
у својој 60. год.
а кад будем умрла реците ми
Бог да ми душу прости.

Извор[уреди]

  • Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.
Преузето из „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Моравички_епитафи:_Луке&oldid=126460”