Моравички епитафи: Девићи

Извор: Викизворник

Моравички епитафи: Девићи су преписи текстова уклесаних на надгробницима и кенотафима у селу Девићи (Општина Ивањица).


Споменик Милутину Милутиновићу (†1916) (крајпуташ пренет у гробље)

МИЛУТИН Ј.
рођ. 1891. г. † 1916. г.
МИЛУТИНОВИЋ
из Вијонице
резерног поручника 4. пеш. пука I поз.
кои је саучастово у свима ратовима
од 1912. до 1916. г.
а погибе борећи се за Српску слободу и отаџбину
на положају као командир чете код Црне Чуке
нов. 1916. год. кои је рањаван 1914. г.
а одликован Карађорђевом звездом
сребрном и златном за храброс.
Остави своју породицу
да га вечито жале и оплакују
мајка Савка синовац Живорад
сестра Стојна и Станка сна Јеросима
који му овај спомен подигоше
са помоћу зета Славка Маринковића.


Споменик Микајилу Рајичевићу (†1914) (крајпуташ пренет у гробље)

МИКАЈИЛО РАЈИЧЕВИЋ
војник 1. ч. 4. б. 4. п. п. 1. поз.
који участова у свима ратовима
од 1912. - 1914. г.
Бранећи отаџбину
изгуби свој млади живот у 28. г.
на положају Мачковог Камена
8. сеп. 1914. г.
На истом положају
осташе му два млађа брата рањена
који му спомен подигоше
рез. капетан Лазар и Владо
сестре Стајка и Станимирка.


Споменик Данилу Милутиновићу (†1915) (крајпуташ пренет у гробље)

ДАНИЛО МИЛУТИНОВИЋ
војник 9. 6. Батерије
кои угину и преко Албаније
и сињега мора 1915.
незна му се гроба ни укопа
у своји 30. г.
Спомен му под. сна Петрија
ж. Ката синовице Стојка и Софија
и зет Лазар Рајичевић.


Споменик Љубомиру Милутиновићу (†1914) (крајпуташ пренет у гробље)

ЉУБОМИР МИЛУТИНОВИЋ
војник 1. чете 3. б. 4. пука п.
живе 31. г.
погибе 23. нов. 1914. г.
Спомен под. мајка Илинка
син Стојко и ж. Петрија.


Споменик Светозару Радовићу (†1913) (Чечина, Радовићи)

О путниче прочитај овај спомен
СВЕТОЗАРА РАДОВИЋА
из Чечине
војника 1. чете 4. батаљона 4. пука 1. поз.
који ратова српског и турског рата 1912. г.
а умре у Крушевачкој болници у 27 г.
24. априла 1913. г.
Спомен подиже отац Василије
мајка Пера брат Стаменко
сна Стојка и ћер Татијана.


Споменик Радошу Јанковићу (†1914) (Чечина, Витлиште)

О мила браћо
прочитате ова спомен
РАДОША ЈАНКОВИЋА
војника 1. чете 1. батаљона 4. пука 2. Позива
живе 40. г.
који учестова турског и бугарског Европског рата
1912. г. и 1913: г.
Погибе на Сувом Вру код Вишеграда
24. августа 1914. г.
Спомен подиже отац Лазо
брат Ранко жена Јеросима.


Споменик Стевану Јанковићу (†1914) (Чечина, Витлиште)

СТЕВАН ЈАНКОВИЋ
војник живе (. . .) г.
погибе код Вишеграда
10. октобра 1914. г.
Спомен подиже брат Анђелко
и отац Тодосије.


Споменик Радошу Боровићу (†1942) (Чечина, Глибовац)

РАДОШ БОРОВИЋ
погибе од душманина
7. новембра 1942. г.
Спомен подиже жена Стана.


Споменик Андрији Боровићанину (†1916) (Чечина)

Овај спомен представља
АНДРИЈУ БОРОВИЋАНИН
резерног наредника
1. чете 1. батаљона 4. пука 1. поз.
који погибе на Солунском фронту
од Бугара на положају Кајмакчалану
5. септембра 1916. г.
По смрти остави довека
жалосну мајку Анђушу
сина Вукашина
стрину Јовану и синовце Драгишу и Ратка,
те му овај спомен подижу.


Споменик Петру Боровићанину (†1914) (Чечина)

О мила браћо и сестре
не пожалите труда
но приђите овом ратничком спомену,
ако сте писмени,
прочитајте овај спомен
ПЕТРА БОРОВИЋАНИНА
из Чечине
војника првог позива четвртог пука
који је у част рата пушком 1912. г.
у борби у Рујеновцу, Куманову, Прилепу,
Бакарном Гувну, Битољу, М. Река
учествовао у Бугарском рату 1913. г.
у рату Европском 1914. г.
Вишеград, Дивово, Мали Ражањ,
Милентино Брдо, Мачков Камен,
Мишар, проклето Вранчево Брдо —
ту погину од непријатељског зрна.
Тело је сахрањено у Српском гробљу
Шушњареву у Лазаревцу,
то је вршено земљом.
Сахранио га брат Андрија.
Петар је живео 32. Године
а погибе 5. новембра 1914. г.
Спомен подиже ожалошћена фамилија
чича Недељко, брат Андрија, син Драгиша,
ћер Гвозденија и Драгомирка,
стрина Анђуша и Јованија, жена Станојка.
Овај спомен се налази на свом имању.


Споменик Владимиру Кошанину (†1915) (Чечина)

ВЛАДИМИР КОШАНИН
из Чечине
живе 19. г.
а умре 29. октобра 1915. г.
Спомен подиже отац Милан
мајка Сокола и брат Живко.


Споменик Драгомиру Ђоковићу (†1913) (Девићи, Рњоши)

Ој ви Срби и Српкиње
примакте се ближе с пута
прочитајте ова тужан спомен
ДРАГОМИРА ЂОКОВИЋА
војника 4. Пука
живе 25. г.
Ратова против Турске и Бугарске војске.
Оде у болницу Куманово
умре од рана јула 1913. г.


Споменик Милошу Гвозденовићу (†19??) (Вионичко Брдо, Омар)

Путниче прочитај спомен
МИЛОША ГВОЗДЕНОВИЋА
војника првог позива.
Живе 27. година
погибе ( . . . )
бранећи Краља и отаџбину.
Спомен подиже брат Цветко
м. Љуба, сна Милосава.

Извор[уреди]

  • Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.