Моравички епитафи: Бедина Варош

Извор: Викизворник

Моравички епитафи: Бедина Варош су преписи текстова уклесаних на споменицима у селу Бедина Варош (Општина Ивањица).

У питању су кенотафи - „споменици над празним гробом”, подигнути крај путева који кроз село воде ка Сјеници и манастиру Студеница.

Спом. Љубомиру Рајковићу (†1915)
Спом. Велисаву Луковићу (†1915)
Спом. Радомиру Луковићу (†1912)


Крајпуташ Љубомиру Рајковићу (†1915)

Споменик
ЉУБОМИРА РАЈКОВИЋА
из Бедине Вароши
војника II-ог позива,
а поживи 42. г.
кои се храбро борећи
за своју отаџбину
погибе на Забрежју
24. септембра 1915. год.
Бог да му душу прости.
Овај спомен подигоше му
супруга Вукосава,
синовци Драгутин, Гојко, Тикомир
и сна Стојана.


Крајпуташ Велисаву Луковићу (†1915)

ЛУКОВИЋ ВЕЛИСАВ
син Мила из Бедине Вароши …
војник III бат, 13. пука пешадинског
служиое у Штипу 1914. г.
а умре 15. дец. 1915. год.
путујући преко Албание.
Бог да му душу прости.
Спомен сподигоше му
отац Миле и мајка Ана
своме једином сину.


Крајпуташ Радомиру Луковићу (†1912)

Споменик
РАДОМИРА ЛУКОВИЋА
из Бедине Вароши
бив. храброг српског војника
Косовског осветника,
који после Кумановске
и Прилепске борбе
погибе на освајању Битоља
9. новембра 1912. г.
где је и сахрањен
у 28. год. свог живота.
Овди му породица
подиже овај споменик
мајка Стоја
и Браћа Милоје, Ђорђе,
Јовица, Љубо и Драгић.


Крајпуташ Драгомиру Бешевићу (†1914)

Овај спомен представља
ДРАГОМИРА БЕШЕВИЋА
из Црњева
војник 3-ћег 4-ог бат. 5-ог пука
Дринске дивизије.
Поживио 22. год.
а погибе бранећи отаџбину
од непријатеља
18-ог новембра 1914. г.
а остави тужна оца и мајку
да место јединог сина
камен гледају.
Отац Миливоје
стриц Велимир
мајка Јеленка
сестре Јулијана и Перка.


Крајпуташ Јанку Ивановићу (†19??)

ЈАНКА ИВАНОВИЋА
из Вионице
општине Придворичке
1. Позива
коњаник активне војске
који је (...)
и задругар своје родбине (...)
Овај спомен подиже му
отац Тома и брат Сава,
Јанко, син Сла (...)


Крајпуташ Радомиру Бешевићу (†1924)

Спомен
РАДОМИРА БЕШЕВИЋА
из Црњева
рођ. 1903. г. 7-ог августа.
Поживи 22. год. своје младости
а као војник болничке чете
у сталном кадру у Београду,
на превелику тугу и жалост
разболи се и умре
гди је и сахрањен
5. маја 1924. год.
Бог да му душу прости.
Спомен му подигоше
ожалошћени мајка Радојка,
брат Јелесије
и сестре Милева, Станка и Спасенија.


Крајпуташ Велимиру Бешевићу (†1916)

Спомен
ВЕЛИМИРА БЕШЕВИЋА
из Црњева
рођ. 14-ог јануара 1877. год.
а као војник II пука,
II поз. Дрин. Дивизије
учествовао је у рату
од 1912. па до 1916. г.
борећи се са непријатељ.
за слободу.
Погибе 7-ог септембра 1916. г.
на Кајмакчалану
гди је и сахрањен.
Бог да му душу прости.
Спомен му подигоше
ожалошћена мајка му
и стриц.

Извор[уреди]

  • Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.