Момче ли је, нано, звонче ли је

Момче ли је, нано, звонче ли је

Момче ли је, нано, звонче ли је?
Каквога ли, нано, коња води?
Как'в ли је, зелен ли је?
Каква ли је на њег узда?
Узда ли је, нано, дзвезда ли је? 5
Да ме оче за њег да запросе,
сама би се дара при’ватила,
сама дара, сама и сватова.
За њег’, нано, за њега би’ пошла.

Белешке[уреди]

Забележено у Јелашници.

Песма је варијанта познате антологијске песмe „Иве јаше кроз орашје“, а занимљиво је да се овде јавља као сватовска. Пева се уз софру. Елемената ове песме има и она коју је записао Јосиф Б. Пујић, бивши трговац пз Књажевца („Какво момче село прође“, „Развитак“ бр. 3 од 1966, стр. 40).

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 48.

Кој је жедан воду нека пије. Песме забележили: Борислав Првуловић, Светислав Првановић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 3, стр. 41.