Ја посадих мојрам босиока
У ђул-башчи, покрај воде хладне;
Свако сам га јутро об’лазио
И студеном водом заљевао.
А једно га јутро не обиђох, 5
Кад ја одох босиок обићи,
Ал’ дјевојка крај воде заспала;
Душом дише, босиоком њише,
Не могох је од жалости будит,
Већ је стадох од милоште љубит; 10
Занесох се, загриизох је зубом,
Ситним зубом под грло бијело.
Прекидох јој три ситна ђердана
И четврту огру од дуката;
Сасу јој се бисер по травици, 15
Сали јој се крвца у њедарца,
А дјевојка за шалу не знаде,
Узе за скут, одведе ме на суд:
»Суди право на суду кадија,
Суди право, тако био здраво! 20
Немој криво, све ти било живо!
Ја сам млада рано уранила,
Па сам дошла на воду студену,
На води ме санак преварио;
Ово момче срећа нанијела, 25
Б’јело ми је лице обљубио
И б’јело ми грло нагрдио«.
Погледа је на суду кадија,
Па говори лијепој дјевојци:
»Ој, бога ми, лијепа дјевојко, 30
Какво ти је лице и гроце,
Да ј’ и мене срећа нанијела
И ја бих ти лице обљубио
И бијело грло нагрдио.
Води, момче, лијепу дјевојку, 35
Па је љуби до вијека свога!«
