Момирче т'нко, високо,
не шетај ситно пред мене,
не задавај ми јадове.
Мене је мајка зарекла
овчару воду да не дам,— 5
овчару душа задиша
на свакојаке травице:
на бели пелин рудинцки,
на зелен здравац планинцки.
У разним варијантама ова песма је забележена и од других скупљача. Једну варијанту срећемо у раду „Српски народни обичаји из среза Бољевачког". Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ, Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2, Београд, 1909 (в. и „Развитак" бр. 6 од 1965, стр. 49 — „Девојко моја, те моја“).
Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 27.
Што ли Тимок мутан тече. Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 4-5, стр. 67.
Момчило Златановић: Лирске народне песме из јужне и источне Србије; избор, Народна књига, Београд, 1982., стр. 64.
