Мома си бекче л’жала,
Она си шегу терала.
Бекче је шалу не знало,
Па си прибрало, сабрало:
Пет стотин’ душе сватови, 5
И до три реда кочије.
Једне кочије — свекрва,
Друге кочије — ченгије,
Треће кочије — френгије.
Девојче двори метеше; 10
Свекрва вели, говори:
„Остављај метлу, девојче,
Свекрвски ће те спремамо,
Ченгијски ће те чешљамо,
Френгијски ће те китимо." 15
Девојче викна што мога:
„О туго, мајке, куде ћу?“
„Искочи, ћеро, па иди,
Ти мајку неси питала
Кад си до бекче играла.“ 20
