Ај, мјесече, добро моје,
Причувај де' овце моје,
Докле дођем до ђевојке,
Друга мога потајнога.
Ја оклињем славуј тицу
Да ми буди ђевојчицу;
Славуј тица варалица:
На рукавца ул'јећала,
На њедарца изл'јећала.
Ја оклињем мог коњика:
"Врисни мени, мој коњиче,
Ђевојчици сан претргни!"
Коњик врисну, град се тресну,
Ђевојчици сан претрже.
Проклиње га ђевојчица:
"Бог т' убио, младо момче,
Што ми сане претргујеш?
Што л' ми просу бисер ђердан?"
"Муч', не цв'јели, ђевојчице,
Лако ћемо покупити,
Дв'јема иглам сребрнијем
и четирим позлаћеним."
