Момак лежи под бедемом града,
под бедемом града Биограда.
Покрио се диван кабаницом,
виш’ главе му сив зелен соколе.
Соко момка крилом удараше: 5
- Устај горе, момак јабанџијо,
изгорје ти Биоград над главоан!
- Нека гори, огњем изгорио!
У њемиу сам три љета дворио
не би ли се јунак окућио. 10
Дворих љето за добре хаљине,
дворих друго за доброга коња,
дворих треће за лијепу дјевојку.
Дадоше ми коња изјахана
и хаљине јако похабане, 15
и дјевојку посве излизану!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 184.
