Сам се Јово по мору возио,
Сам возио, сам бога молио:
Дај ми, боже, крила лабудова,
И уз крила очи соколове,
Да ја видим, ђе ће војска пасти. – 5
Војска паде ниже Цариграда,
Коњ до коња, јунак до јунака,
Б'јели шатор један до другога,
Само један од зелене свиле,
Под њим сједи бане капитане. 10
Туд пролазе Будимке дивојке,
Туд пролазе на водицу хладну,
Па ми туже бану капитану,
Да немогу на водицу проћи
Од липоте млађаних јунака, 15
А од вриске врањених коњика,
Од зулума сребрених тамбура,
Од свитлости девет прстенова,
Од мириса црљених јабука.
Хрватске народне пјесме, што се пјевају у Горњој хрватској Крајини и у турској Хрватској; сабрао Лука Марјановић; Свезак I, у Загребу 1864., трошком и тиском А. Јакића. стр. 186-187.
