Молила се Бисербеговица:
— Дај ми, боже, љето дочекати
да је свучем беаз-антерију,
да обучем свилену кошуљу,
по кошуљи златали јечерму, 5
да сакупим лијепе кадуне
и дјевојке јоште неудате,
да уфатим коло на авлији
према бегу Бисер-бегу моме.
Што молила, то је измолила, 10
Бог јој даде љета дочекати!
Па је свукла беаз-антерију,
па обукла свииену кошуљу,
по кошуљи златали јечерму,
па сакупи лијепе кадуне 15
и дјевојке јоште неудане.
Уфатише коло на авлији,
окренуше колом наоколо
према младом бегу Бисер-бегу.
Гледао их беже са пенџера, 20
гледао их па је говорио:
— Лијепа ти си, вјерна љубо моја,
све си коло главом натфатила
и љепотом својом зачинила!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 715.
