Мобу купи беже Јован-беже

Мобу купи беже Јован-беже
У Будиму под бијелом кулом,
Ниже куле у пољу широку,
Да му жању бијелу шеницу,
Све сабира момке и дјевојке;
Мобу гледа са истока Сунце,
Пак дозива Даницу звијезду:
“Ој Данице, драга секо моја,
Да гледамо бега Јован-бега,
Има ли што љепше погледати,
К’о дјевојке како жетву жању,
За њим’ вежу момци нежењени,
За њим’ шеће беже Јован-беже,
Те погледа мобу накићену,
Мобу гледа, а моби говори:
“Моја мобо, не просипај класје,
Далеко је до Ђурђева дана,
Камо л’ није до новога љета.“