Мобу купи ђаконе Тодоре
У неђељу по Илијну дану,
Да он жање бијелу шеницу.
То виђеле двије госпођице,
Света Петка и света Неђеља, 5
Сузе роне, па се браћи моле,
Светом Петру и Пантaлеону
И сувише громовник Илији:
„Пушти, Петре, кишу из облака,
„Панталије, на земљицу сушу 10
„А Илија муње и громове,
„Попалите мобу Тодорову
„И његову бијелу шеницу,
„И попали дворе Тодорове
„Иу њима ђакона Тодора.“ 15
Али свеци сестрам' говораху:
„Што ћем' палит' мобу Тодорову?
„Јадна моба није ништа крива;
„Што ли палит' бијелу шеницу?
„Што шеницу? то је божје благо; 20
„Што ћем' палит' двора Тодорове?
„Дворови су с правдом саграђени;
„Но ђакона, кој' закона нема,
„Ако с' ђакон не би покајао.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 315-316.
