Млад нежењен седеше,
с јабуку се играше:
„Дођи, дођи девојко,
да ти дам јабуку!”
Не да момче јабуку, 5
но гу вати за руку,
па гу води на дома:
„Еве, мајке, одмена,
теби кућа метена,
татку вода студена, 10
брату перчин начешљан,
сеји шиве шивене!”
Ој убаве, убаве!
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 39.