Млад ми Стојан коња игра,
Коња игра џилит меће
И на Станку погледује.
— Станка, Станка, узећу те
Макар дао врана коња, 5
Врана коња и сокола! —
Одговара танка Станка:
— Не будали млад Стојане,
Недај ником коња врана,
Коња врана и сокола; 10
Ја ћу теби сама доћи,
У пол’ ноћи певајући!
