Млад градитељ безистана гради!
Он не гради, да у њему ради,
већ он гради да дјевојке мами.
Све дјевојке безистан гледаше,
ал’ не гледа материно злато, 5
јер у злата миле мајке нема,
него тета, материна сека.
Моли јој се злато материно:
— Пушти мене да безистан видим!
Пође злато у безистан с тетом. 10
На вратима млади градитељу,
у руци му седефли тамбура,
ситно куца, гласно попијева,
уза сваку ријеч припијева:
— Све дјевојке с медом вареника, 15
а што ми је злато материно,
оно ми је горка чемерика.
Ал’ говори злато материно:
— А бога ми, млади градитељу,
да ти море злато допанути, 20
не би била горка чемерика,
већ би била с медом вареника!
То изрече па у двор утече.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 615.
