Младој невести
| Младој невести Писац: Васа Живковић |
Радуј се, млада нево!
Већ чарне твоје власи
Од мирте венац краси,
Зелене мирте сплет.
Кићени свати вичу:
Одби се вита грана
Од плавог јоргована,
Одби се с граном цвет.
О, врат’ се, нево, врат’ се!
Зар нису сеје миле
Доста ти нежне биле?
Куда ћеш? Врат’ се, ој!
Из света зар је момче
Од мајке слађе старе,
Што сузе с вриском таре
И живот куне свој?
Зар тамо, куд си пошла,
Зар сунце лепше сија?
Ил’ цвеће лепше клија?
О врат се, снахице!
Гле, друге дар ти носе:
Од ружа гнездо красно,
У гнезду гучу јасно
Две сиве грлице!
Не слуша лепа Фемка,
Већ белом руком маше,
За њоме вес’о јаше
Тај женик невера.
О, иди, дивна нево,
Где срећа за те цвати,
И песма нек’ те прати
Твог ручног девера.
У нове идеш дворе,
Где заова цвеће бере,
И нова мајка стере
Од сади-платна пут.
Ој збогом, красна душо,
Па срећна довек буди,
И одјек сродних груди
Јошт прими: Срећан пут!
1845.
Извор[уреди]
- Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 271-272
|