Младост (Д. Васиљев)
Младост
Испод недогледне висине плаве,
ја сам данима лутао погнуте главе,
и тражио негажене стазе,
и пољско цвеће брао.
И мислио сам да због пролећне кише
узбрано цвеће не мирише,
јер га је пљусак у пупољку спрао.
Ја сам онда још био млад,
и било ми је жао
мирисне пупољке брати.
Ја сам онда још озбиљно мислио
на сваком прагу стати,
и свугде наћи весеља лако;
и да ће ме онда у кућу звати
бистрим и срећним погледом,
и да ћу свуда бити брат.
И, место тога, на сваким вратима
очи, што су ме биле ледом
и новембарским мразом;
а нигде братског поздрава ни руке.
Ја сам онда три дана, ноћи плак'о,
и пошао угаженом стазом.
Тешим се да нисам био први,
и тиме - што је тада био Рат...
|