Младост Доситија Обрадовића/20
| ◄ ДЕВЕТА ПОЈАВА | ДЕСЕТА ПОЈАВА | ПРВА ПОЈАВА ► |
ДЕСЕТА ПОЈАВА
ВАСИЛИЈЕ, НИКА ПУТИН и пређашњи
ВАСИЛИЈЕ (води Нику; улазећи):
Нисмо, у добри час, јер би те онда на врату имали, од чега нека нас бог сачува!... Ево ти сина, па га води.
МАТИ (загрли Нику):
Сине мој!... Ти си ми жив и здрав и ниси се покалуђерио!... Хвала теби, боже, што си ми дете повратио!... (Плаче од радости.) Хајде, сине, с мајком твојом; остави ове црне калуђере! Мајка ће теби чинити све што будеш пожелео. Не одричи се мајке, јер ти је она једини и најбољи пријатељ на свету!... Збогом остајте ви црни калуђери, па кажите и Димитрију да га је тетак поздравио и да не хита са калуђерством, него да чека још три године. Кажите му да му је тетак болестан и да је обрекао доћи овамо, чим се мало придигне, не да га одврати, него да га види и надгледа.... Да, да, тако тетак може говорити, али мати не да свога детета!... Хајде, сине; хајде рано моја! (Оде са Ником.)
ДОСИТИЈЕ:
Слатки и добри мој баба!... Он је болестан, а ја нисам близу њега, да га дворим и негујем! Не остаје ми, дакле, ништа него се за њ богу молити.
ИГУМАН:
Чему сам се надао, још смо и добро прошли!
ПАДА ЗАВЕСА