Дели Бранко коња игра,
Уза село низа село,
Уз мејане низ мејане.
Љубе си га опазило,
Па му порте отворило. 5
Седи љубе па беседи:
„Маћа ти је поручила,
Поручила, припретила,
Да не падаш по конаци,
Да не пада пра по тебе, 10
И по тебе и по коња,
И по твоје свилно руо.“
Ој убава мала момо!
