Имала мајка малдог Дејана,
Њега љуља, па му песме пева:
„Нина, нина, мој млади Дејане,
спавај, сине, мајци да порастеш,
ти ћеш цару престо да преузмеш." 5
Реч по реча, до цара се чуло:
царе шаље два млада чауша;
и дођоше два млада чауша,
до дворова Дејанове мајке:
„Чујеш ли не, Дејанова мајко: 10
а где ти је твој млади Дејане?
Њега царе на дивана зове."
„Чујете ли два млада чауша:
још ми Дејан у бешици спава,
још га мајка није окупала, 15
нити мајка младог подојила".
Узеше га два млада чауша,
однеше га цару на диване;
цар га меће у тамне тамнице,
и де има вода до колена, 20
и де има коске до рамена;
тамновао девет годиница.
Кад се мајка много нажелела,
па отиде у Стамбола града,
и до двора честитога цара, 25
честитога цара из Стамбола града:
„Честит царе, из Стамбола града,
отвори ми ту тамну тамницу,
да ја видим мог младог Дејана".
Цар отвори врата од тамнице; 30
ал да видиш чуда великога:
млади Дејан за столом (ми) седи,
златни астал испред њега стоји,
на асталу позлаћена чаша,
а у чаши оно рујно вино; 35
с једне стране је Свети Илија,
а са друге је(сте) Свети Петар.
Тад га узе остарела мајка,
и однесе двору бијеломе.
Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 436-437.
