Закукала кукавица сиња,
Закукала на Павлови двори.
Терала је Павловица млада:
„Ид’ одатле кукавице сиња,
„Не кукај ми на дворови бели, 5
„Доста ми је јада и без тебе,
„Доста ми је јада н од Павла.“
Ал’ беседи кукавица сиња:
„Не терај ме, Павловице млада,
„Казаћу ти од омразе биља. 10
„Ти доиеси воде тровечерње,
„Тровечерње и тројутрошњице,
„Па поливај све редом девере,
„А најпосле Павла господара.
„Па ти кажи Павлу господару: 15
„„Пуштај мене, Павле господару,
„„Да ја идем мојој милој мајци.
„„Да ја идем док је за раније,
„„Да не буде после доцканије.““
Павловица послушала тицу, 20
Па узима воде тровечерње,
Тровечерње н тројутрошњице,
Па полива све редом девере,
А најпосле Павла господара.
Па беседи Павлу господару: 25
„Пуштај мене, Павлу господару,
„Да ја идем мојој милој мајци,
„Да ја идем док је за раније,
„Да не буде после додканије.“
Кад то чуо Павле господару, 30
Беседио Павле господару:
„Ај, не лудуј, моја верна љубо,
„Ај, не лудуј, када луда ниси.
„Што да идеш из дворова мојих,
„Што да идеш, што да ме остављаш? 35
„Ша ти је код мене додијало,
„Или мајка или браћа моја?“
Сузе рони Павловица млада,
Сузе рони па свом мужу збори:
„Ти си мени, Павле, додијао, 40
„Ти си мени младој досадио,
„Чинећи ми јаде сваког дана,
„Сваког дана у јутро и вече.“
Кад то чуо Павле господару,
Он пољуби своју верну љубу, 45
Пољуби је међу очи чарне.
Па беседи својој верној љуби:
„Ој не плачи, моја верна љубо,
„Више нећу задават’ ти јада.“
П’онда оде Павле у мејану. 50
А кад дош’о натраг из мејане,
Он беседи својој верној љуби:
„Досад, љубо, кад долазим дома,
„Кад долазим дома из мејане,
„На свакоме двору сија сунце, 55
„А на нашем помрчина сиња.
„Сад на сваком црна помрчина,
А на нашем сија јарко сунце."
