Млада Лесковчанка пушку носила,
млада се је Лепша храбро борила.
Фашисту је она обруч ломила,
команданту своме писмо носила.
Ал’ је једног дана фашист уходи 5
и тада је обруч чврсто обави.
Тад се Коста Лепи брзо приближи,
другарица Лепу чврсто пољуби,
Стаменковић Коста бомбу отшрафи,
па он своју ћерку руком загрли: 10
„Кћери моја мила, мораш умрети,
другарица твоја нека одлучи
хоће л’ ићи сама, хоће л’ са нама!“
И сви троје тада храбро умреше,
ал’ се Немцу живи не предадоше. 15
Косша Сшаменковић, члан ЦК КПЈ, погинуо код села Шилова 26 III 1942. Да не би пао у руке непријатељу са својим сарадницима — ћерком Лепосавом-Лепом Сшаменковић и њеном другарицом Маром Ђорђевић, Маром Ћућуликом из Врања рашрафио бомбу и убио се. Проглашен је за народног хероја. Певала Гордана Филиповић, Лесковац.
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 326.
