Мијат харамбаша

Извор: Викизворник


Мијат харамбаша

Паде снијег о Петрову дану,
западоше брда и долине,
западоше у гори хајдуци.
Ту бијаше Мијат харамбаша,
са његових неколико друга. 5
Заледи се тока за јелеке,
а јелеке за танку кошуљу,
а кошуља за бијело лице!
Стаде рећи Мијат харамбаша:
„Браћо моја и дружино редом, 10
истерајте из пушака кремен,
да не би ли ватру наложили”.
Не могаше ватру наложити,
па кренуше стрмо низ планину,
те слегоше цркве Русалинке. 15
Но ј’ егуман[1] врата затворио,
па викаше, дозват га не могу.
Но шта рече Мијат харамбаша:
„Браћо моја и дружино редом,
турте капе под лијеве руке, 20
па се молте богу по закону,
не би ли се црква отворила!”
Лако су га браћа послушала,
два пута су цркву обколили,
сама им се црква отворила, 25
туна су се ватре огријали.



Референце[уреди]

  1. игуман

Извор[уреди]

  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 38.
  • Татомир П. Вукановић: Српске народне епске песме, Народни музеј у Врању, Врање, 1972., стр. 219.
  • Народна књижевност Срба на Косову - Јуначке песме, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр.: 223.